Od kada je kanabis zabranjen u Nemačkoj? Istorija od 1929.

Kanabis je u Nemačkoj dugo bio lek, a konoplja korisna biljka. Nije zabranjen zbog nekog problema u zemlji, nego zato što je to zahtevao jedan međunarodni sporazum. Ovde su najvažniji datumi od 1872. do danas, svaki sa izvorom.

Ukratko: Od Zakona o opijumu od 10. decembra 1929. postupanje sa indijskom konopljom u Nemačkoj zahteva dozvolu. Lekari su je i dalje mogli da prepisuju. Posedovanje je postalo krivično delo tek krajem 1971, a smola kanabisa je Zakonom o opojnim drogama iz 1982. postala supstanca koja ne sme da bude u prometu. Od 1. aprila 2024. punoletne osobe ponovo smeju da poseduju i uzgajaju kanabis u utvrđenim granicama.

Lek u Nemačkom carstvu

1. jun 1872: Prva zajednička farmakopeja Nemačkog carstva (Pharmacopoea Germanica) navodi indijsku konoplju, njen ekstrakt i tinkturu kao lekove.
1878: U Nemačkom carstvu konoplja se gaji kao vlaknasta biljka na oko 21.200 hektara, od toga polovina u Badenu i Virtembergu.
Od 1911. do 1912: Haška konferencija o opijumu: Italija predlaže indijsku konoplju, a to podržavaju samo SAD. Ostaje se pri želji da se konoplja istraži. Carska vlada je protiv ograničenja, izričito zbog njenog farmaceutskog značaja.
24. jul 1921: Predsednik Carskog zavoda za zdravlje piše Carskom ministarstvu unutrašnjih poslova: „Indijska konoplja se u Nemačkoj ne zloupotrebljava, pušenje hašiša ovde nije uobičajeno.“

Problem zloupotrebe uprava sve do 1920-ih nije videla. Prvi Zakon o opijumu iz 1920. uređivao je opijum, opijate i kokain, ali ne i kanabis.

Ženeva 1925. i Zakon o opijumu 1929.

Decembar 1924: Na Drugoj konferenciji o opijumu Društva naroda u Ženevi egipatski delegat predlaže da se uključi hašiš. Konoplja nije bila na dnevnom redu. Južna Afrika je nešto slično predložila Društvu naroda već 1923.
14. februar 1925: Plenarna sednica usvaja tekst o konoplji. Protiv glasa samo Sijam. Nemačka delegacija, prema istoričaru Tilmann Holzer, ne učestvuje u raspravi.
19. februar 1925: Potpisuje se Međunarodna konvencija o opijumu. Ona uređuje izvoz smole konoplje između država, a ne uzgoj i upotrebu unutar zemlje.
15. avgust 1929: Nemačka deponuje ratifikaciju.
10. decembar 1929: Zakon o prometu opojnih droga (Opiumgesetz, Zakon o opijumu): indijska konoplja je među obuhvaćenim supstancama. Za postupanje sa njom potrebna je dozvola, a lekarsko propisivanje ostaje moguće.

„Zabranjen“ 1929. dakle nije značilo da je kanabis potpuno nestao iz prometa. Kažnjiva je bila trgovina bez dozvole, a ne posedovanje samo po sebi.

Savezna Republika: pooštravanje 1971. i Zakon o opojnim drogama 1982.

30. mart 1961: Jedinstvena konvencija Ujedinjenih nacija o opojnim drogama: kanabis dolazi pod međunarodnu kontrolu, a nemedicinska upotreba treba da prestane. Savezna Republika je ratifikuje 1973.
22. decembar 1971: Izmena Zakona o opijumu: posedovanje samo po sebi postaje krivično delo, a u naročito teškim slučajevima preti do deset godina zatvora. Od januara 1972. zakon se zove Zakon o opojnim drogama (Betäubungsmittelgesetz).
19. decembar 1973: U DDR-u (Istočnoj Nemačkoj) Zakon o sredstvima koja izazivaju zavisnost (Suchtmittelgesetz) izričito zabranjuje promet kanabisa.
1. januar 1982: Stupa na snagu novi Zakon o opojnim drogama. Smola kanabisa je u prilogu I, na listi supstanci koje ne smeju da budu u prometu. Time je zabranjen i uzgoj vlaknaste konoplje.
1996: Vlaknasta konoplja sa najviše 0,3% THC-a ponovo sme da se gaji.

Savezna vlada je pooštravanje 1971. obrazložila između ostalog time da „sa velikom verovatnoćom [...] treba poći od toga da droga ima ‚funkciju predvodnika‘“, i da bi legalizacija prekršila Ženevsku konvenciju o opijumu iz 1925.

Savezni ustavni sud 1994.

1992: Na osnovu § 31a Zakona o opojnim drogama tužilaštvo može kod male količine za sopstvenu upotrebu da odustane od gonjenja.
9. mart 1994: Savezni ustavni sud Nemačke odlučuje o zahtevima, između ostalog Zemaljskog suda u Libeku (BVerfGE 90, 145).

Sud je ocenio da je zabrana u skladu sa ustavom: „Za postupanje sa drogama važe ograničenja iz Art. 2 Abs. 1 GG. ‚Pravo na opijenost‘ koje bi bilo izuzeto od tih ograničenja ne postoji.“ Kod povremene sopstvene upotrebe malih količina bez opasnosti za druge organi bi, međutim, „u načelu“ morali da odustanu od gonjenja. O obrazloženju iz 1971. sud je utvrdio da se stav da kanabis ima „funkciju predvodnika“ ka težim drogama „pretežno odbacuje“.

Kanabis kao lek 2017.

19. januar 2017: Bundestag jednoglasno usvaja zakon „Kanabis kao lek“ (Cannabis als Medizin).
10. mart 2017: Zakon stupa na snagu: lekari mogu da prepisuju cvetove i ekstrakte, a pod određenim uslovima troškove snosi zdravstveno osiguranje. Pri Saveznom institutu za lekove i medicinska sredstva osniva se agencija za kanabis.
2. decembar 2020: Komisija Ujedinjenih nacija za opojne droge briše kanabis sa Liste IV Jedinstvene konvencije, najstrože liste. Na Listi I ostaje.

Put do Zakona o kanabisu od 2021. do 2024.

7. decembar 2021: Koalicioni ugovor SPD-a, Zelenih i FDP-a: planira se kontrolisano izdavanje odraslima „u licenciranim objektima“.
26. oktobar 2022: Savezna vlada odobrava osnovne smernice (Eckpunkte).
12. april 2023: Model sa dva stuba: stub 1 privatni i zajednički uzgoj, stub 2 regionalni pilot-projekti sa komercijalnim lancima snabdevanja.
16. avgust 2023: Vlada usvaja nacrt zakona, samo za stub 1.
23. februar 2024: Bundestag usvaja Zakon o kanabisu: 404 glasa za, 226 protiv, 4 uzdržana.
22. mart 2024: U Bundesratu predlozi za upućivanje posredničkom odboru ne dobijaju većinu.
1. april 2024: Stupaju na snagu Zakon o kanabisu za konzumaciju (KCanG) i Zakon o medicinskom kanabisu (MedCanG). Punoletne osobe smeju da poseduju i uzgajaju kanabis u utvrđenim granicama.
20. jun 2024: Zakon o izmenama prilagođava KCanG i MedCanG. Od tada je KCanG neizmenjen.
1. jul 2024: Počinju da važe pravila za udruženja za uzgoj.

Drugi stub nikada nije došao. Savezna vlada je u septembru 2026. izjavila da koalicioni ugovor ne predviđa regionalne pilot-projekte sa komercijalnim lancima snabdevanja.

Od 2025.

9. april 2025: Koalicioni ugovor CDU-a, CSU-a i SPD-a: „Na jesen 2025. sprovešćemo evaluaciju zakona o legalizaciji kanabisa sa otvorenim ishodom.“
29. septembar 2025: Prvi privremeni izveštaj naučne evaluacije (EKOCAN).
8. oktobar 2025: Vlada usvaja izmenu Zakona o medicinskom kanabisu: cvetovi samo posle ličnog kontakta u ordinaciji, bez slanja.
1. april 2026: Drugi privremeni izveštaj evaluacije, sa podacima Saveznog kriminalističkog zavoda.
22. septembar 2026: Prema saveznoj vladi, izmena Zakona o medicinskom kanabisu je još u parlamentarnoj proceduri.
1. april 2028: Sveobuhvatni izveštaj o evaluaciji treba da bude gotov (§ 43 KCanG).

Osušene cvetove § 31 Abs. 6 SGB V više ne navodi kao uslugu zdravstvenog osiguranja. Kako će se KCanG dalje razvijati, nije poznato. Stanje oktobar 2026: zakon važi u verziji od 20. juna 2024.

Zašto je kanabis zabranjen?

Dokazano

Nemačka je 1929. sprovela međunarodnu obavezu. Sopstvenog problema prema dokumentima nije bilo: Carski zavod za zdravlje 1921. nije video zloupotrebu, a Ministarstvo spoljnih poslova je 1925. egipatski predlog smatralo predlogom „bez tehničkog i komercijalnog interesa“. I savezna vlada se 1971. pozivala na Ženevsku konvenciju o opijumu i na Jedinstvenu konvenciju.
Egipat je hašiš pokrenuo u Ženevi 1924. Njegov delegat je govorio o 30 do 60% slučajeva „ludila“ izazvanih hašišem. Godišnji izveštaj jedne kairske klinike za 1920/21. pripisivao mu je 19 od 715 prijema. Delegati nisu imali formalne dokaze.
Interesi nemačke farmaceutske industrije igrali su ulogu, ali drugačije nego što se često priča: 1911. carska vlada je bila protiv ograničenja za konoplju upravo zbog njenog značaja kao leka. Ratifikacija se otegla od 1925. do 1929, prema Holzer zbog interesa vezanih za opijate i kokain.

Sporno

Često se tvrdi da je Nemačka 1925. pristala zato što Egipat zauzvrat ne bi uveo zabranu uvoza nemačkog heroina. Ovu tezu šire pre svega interesna udruženja i aktivistički sajtovi, svaki put bez dokaza iz dokumenata ili zapisnika, i ona je unutar sebe protivrečna. Protiv nje govori ono što Holzer citira iz Saveznog arhiva i zapisnika konferencije: Nemačka nije bila u odboru koji je glasao u decembru 1924, nije učestvovala u raspravi, a na plenarnoj sednici osim Sijama niko nije glasao protiv. Teza nije dokazana i prema dokumentima je malo verovatna. Konačno bi mogla da se razjasni samo uz potpune zapisnike.

Neodrživo

„Od 1929. kanabis je potpuno zabranjen.“ Medicinska upotreba je ostala dozvoljena, a posedovanje je postalo krivično delo tek 1971.
„Nemačka zabrana potiče od američkog komesara za droge Anslinger i zakona Marihuana Tax Act.“ Tax Act je iz 1937, osam godina posle Zakona o opijumu. Posredno su SAD uticale tek preko Jedinstvene konvencije iz 1961.
„Nemačka je zabranila kanabis 1929. zbog opasnosti po zdravlje.“ Za to nema dokaza, a dokumenti pokazuju suprotno.

Šta važi danas, objašnjava stranica Zakon o kanabisu jednostavno objašnjen. Kako druge zemlje uređuju kanabis, piše na stranici Poređenje zakona o kanabisu.

Zapamtite: Nemačka je zabranila kanabis 1929. zato što je to zahtevao međunarodni sporazum, a ne zbog problema u zemlji. Posedovanje je postalo krivično delo tek 1971. Od aprila 2024. posedovanje i uzgoj su za punoletne osobe ponovo dozvoljeni u granicama.

Da li imate najmanje 18 godina?

Zašto je kanabis zabranjen: istorija do danas